ISHRANA MACAKA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

ISHRANA MACAKA

Počalji  Administrator taj Pet Apr 08, 2011 12:30 am

Šta sve treba znati o ishrani mačaka, njihovim potrebama i navikama
Mada je odavno pripitomljena i prilagođena životu u ljudskom okruženju, mačka je u vezi sa ishranom u potpunosti zadržala neke navike iz davnih vremena, dok je još živela u divljini. O tome svedoče mnogi oblici ponašanja, kao što je potreba da jede na miru, na nekom skrovitom mestu, ili običaj da kući donosi lovačke trofeje, kao što su ptice, miševi i druge sitne životinje.
Naviku da više puta dnevno uzima manje količine hrane, takođe je nasledila od svojih lovačkih predaka koji su se hranili onda kad bi im pošlo za rukom da nešto ulove. Zato nije neobično što mačići jedu 7 do 20 puta u toku 24 časa, bez obzira da li je dan ili noć, uzimajući svaki put pomalo iz svoje činijice sa hranom.

Osetljivst

Kad je reč o hrani, mačke su ponekad veoma izbirljive, prihvataju samo određenu vrstu proizvoda čiji im ukus odgovara i u stanju su da danima gladuju dok ne udovoljimo njihovim željama. Ima i onih kojima je najslađe da nešto ukradu, i samo vrebaju trenutak kad će neopaženo skočiti na sto i zgrabiti neki ukusan zalogaj. Presudnu ulogu u mačjim navikama u ishrani ima njuh koji je kod ovih životinja veoma razvijen. Posebno je osetljiv kad su gladne, dok u trenutku zasićenosti njegova osetljivost opada.
Oštrina njuha je različita, zavisno od rase, polne pripadnosti (ženke su prijemčivije na mirise od mužjaka), od godina (sasvim mlade i veoma stare mačke imaju slabije razvijeno čulo mirisa), od uslova života i od toga da li životinja uzima neke lekove. Izgleda, takođe, da mačke sa tamnom dlakom i pigmentisanom služokožom imaju istančanije čulo mirisa od onih sa svetlim krznom.
Receptori za čulo ukusa, koje takođe igra važnu ulogu u prihvatanju hrane, smešteni su u usnoj duplji, na jeziku i usnama.
Za razliku od njuha, kod mačke je ovo čulo slabije razvijeno nego kod čoveka. U poređenju sa čovekom, koji ima oko 9000 receptora za čulo ukusa, ili psom sa oko 1700, mačka ih ima nešto manje od pet stotina. Ovo čulo služi za prepoznavanje četiri osnovna ukusa: slatkog, slanog, gorkog i kiselog.
Neki stručnjaci smatraju da mačka verovatno nije u stanju da oseti sladak ukus, mada bi onda bilo teško objasniti zbog čega neki mačići pokazuju izrazitu sklonost ka slatkišima. Kad je reč o posebnim sklonostima prema određenim ukusima, neke počinju da se definišu još dok je mače u majčinoj utrobi, da bi se konačno uobličile za vreme dojenja, dok se druge stiču kasnije, na osnovu sopstvenog iskustva.

Istraživanja

Za sticanje određenih navika u ishrani mačaka podjednako je važno i čulo dodira. Pokazalo se da oblik, veličina i neke druge osobine namirnica znatno utiču na njihovu privlačnost. Zbog toga su firme za proizvodnju mačje hrane sprovele zanimljiva istraživanja, čiji su im rezultati omogućili da razviju odgovarajući asortiman proizvoda. Na osnovu ponašanja mačaka u pojedinim fazama uzimanja hrane, žvakanja i varenja, stručnjaci su usavršili različite vrste gotovih proizvoda, u funkciji rasne pripadnosti ovih životinja i njihove starosti.
Analiza video snimaka na kojima se vidi kako uzimaju hranu mačke sa spljoštenom njuškom, kao što su persijske, a kako to čine one sa izduženom njuškom, karakterističnom za orijentalne, omogućila im je da shvate koji su oblici keksa najpogodniji za svaku od ovih rasa. Osim toga, da bi mačka prihvatila neku vrstu proizvoda, podjednako su važni i njegova tvrdoća i gustina.
Bez obzira na to da li smo se opredelili za gotovu hranu, ili onu spravljenu kod kuće, u ishrani mačke treba da budu zastupljeni svi sastojci neophodni za pravilan razvoj i funkciju njenog organizma.
Znači da ona treba da obezbedi sve elemente potrebne za građu ćelija i njihovo održavanje, kao i dovoljan energetski doprinos, neophodan za obavljanje svih životnih funkcija. Mački su pre svega potrebne znatne količine životinjskih proteina jer su oni osnovni element ćelijske građe i omogućuju formiranje tkiva kod mladih jedinki. Proteini su ujedno i značajan izvor amino-kiselina, od kojh su neke esencijalne.
Masnoće su manje zastupljene u ishrani mačaka i predstavljaju veoma koncentrisan izvor energije, a značajne su zbog toga što sadrže esencijalne masne kiseline. Šećeri nemaju veliki značaj u ishrani mačaka, ali su zato mineralne soli i oligoelementi neophodni za pravilnu funkciju organizma. Vitamini su takođe bitni elementi u ishrani mačaka, a pošto neke od njih nisu u stanju da sintetizuju, treba ih dodavati u hranu.

Potrebe

Pošto domaća hrana često ne sadrži dovoljne količine vitamina, mineralnih soli i oligoelemenata, treba joj stalno dodavati ove sastojke, ali postoji opasnost da ne stavimo dovoljnu količinu, ili prekoračimo dozu koja odgovara potrebama životinje. Zato je mnogo bolje davati mački gotovu hranu koja je izvrsnog kvaliteta, a proizvedena je prema preporukama vrhunskih nutricionista. Ova hrana je proračunata da zadovolji sve potrebe mačke, zavisno od njenog načina života, starosti ili zdravstvenog stanja. Tako postoje specijalni proizvodi namenjeni mačićima u periodu odrastanja, odraslim ili starim jedinkama, aktivnim mačkama i onima koje se nedovoljno kreću.
Odrasla mačka, koja je aktivna i redovno izlazi, izložena je velikim fizičkim naporima koji zahtevaju stalno unošenje kalorija.
Ovo se postiže većim procentom masnoća iz ribe ili ulja, kao i dodatkom skroba, sadržanog u pirinču. Po pravilu, ovim mačkama uvek treba da bude dostupna činijica sa hranom, kako bi više puta dnevno uzimale manje količine. Tako im stomak nikada neće biti toliko opterećen da bi to smanjilo njihovu pokretljivost. Odraslim jedinkama, koje vreme provode isključivo u stanu i nedovoljno se kreću, potrebna je manja količina masnoća, kako ne bi unosile u organizam više kalorija nego što utroše u toku dana. Hrana suviše bogata kalorijama, udružena s nedovoljnim kretanjem, u većini slučajeva je odgovorna za pojavu gojaznosti kod mačaka.
Mačja hrana u obliku keksa je ukusna i dobro izbalansirana, a njena prednost je u tome što može dugo da se održi, bez obzira na spoljne uslove. Osim toga, korisna je i zato što doprinosi čišćenju zuba od kamenca. Hrana u konzervama takođe zadovoljava sve mačje potrebe, a uz to sadrži dovoljno tečnosti, pa su životinji potrebne minimalne količine vode. Njena jedina mana je što se, kad jednom otvorimo konzervu, brzo kvari.


Domaća hrana

Hrana spravljena kod kuće, od svežih namirnica koje zatim kuvamo ili pečemo, obično je siromašna vitaminima i mineralnim solima, pa ih zato treba posebno dodavati. Najjednostavniji metod je da, prema preporuci veterinara, nabavimo preparat koji sadrži sve potrebne sastojke i svakodnevno ga dodajemo u činijicu sa hranom. Pri tom treba voditi računa da potpuno odgovara potrebama životinje. Postoje oni namenjeni mačićima u periodu odrastanja, odraslim jedinkama, starim mačkama i ženkama koje očekuju prinove. Isto tako, mačkama koje se hrane na ovaj način nikada ne treba da nedostaju razne vrste ulja, bogatih vitaminima koji se rastvaraju u masnoći i esencijalnim masnim kiselinama.

Problemi

Postoji niz ozbiljnih problema vezanih za ishranu mačaka, a među najčešće se ubraja smanjenje apetita. Ova anomalija može biti prouzrokovana fiziološkim faktorima kao što su ciklus parenja ili klimatsko-ambijentalne promene, a nastaje i kao posledica stresa, ili ima neke patološke uzroke. Drugi ozbiljan problem je anoreksija koja može biti prava ili lažna, a manifestuje se potpunim odsustvom apetita. U prvom slučaju, ova anomalija je obično povezana s promenama u načinu ishrane, povišenom temperaturom, nekom zaraznom bolešću ili organskim oboljenjem. Kod takozvane pseudoanoreksije, potpuni nedostatak apetita gotovo uvek je povezan sa problemima usne duplje. Preterano uzimanje hrane može biti posledica nekog organskog problema, što nazivamo polifagija, ili ima psihološke uzroke. U tom slučaju, ovu pojavu nazivamo bulimija. Kod nekih mačaka postoji i sklonost ka gutanju nejestivih materija, koja se u većini slučajeva javlja kao loša navika, ali može biti i posledica nedostatka pojedinih sastojaka u ishrani, kao i poremećaja u nervnom sistemu.

IZVOR TEKSTA:Casopis Novosti zov
avatar
Administrator
Admin

Broj poruka : 166
Datum upisa : 02.03.2011
Godina : 46
Lokacija : Srbija

Pogledaj profil korisnika http://ptice.forumo.org

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu