ANATOMIJA PTICE

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

ANATOMIJA PTICE

Počalji  Administrator taj Ned Apr 03, 2011 3:30 am



Spoljasnja anatomija tipične ptice: 1. kljun, 2 .glava, 3. dužica, 4. zenica, 5. ogrtač, 6. malo krilno pokrovno perje, 7. rame, 8. veliko krilno pokrovno perje, 9. letna krila II. reda, 10. stražnjica, 11. letna krila I. reda, 12. anus, 13. bedro, 14. zglob goljenice i gležnja, 15. gležanj, 16. stopala, 17. golenična kost, 18. trbuh, 19. bokovi, 20. prsa, 21. grlo, 22. kresta

Anatomija ptičjeg krila: 1. Letno perje I. reda, 2. primarno pokrovno perje, 3. pakrilce, 4. letno perje II. reda, 5. sekundarno pokrovno perje, 6. srednje pokrovno perje, 7. malo pokrovno perje, 8. tercijarno perje, 9. rame




Kostur ptice:
-1. lobanja
-2. vratni prsljeni
-3. ključna vilica
-4. greben prsne kosti
-5. rebr
-6. visoki greben
-7. koleno
-8. pisnica
-9. prst
-10. golenična kost
-11. golenična kost
-12. lisna kost
-13. preponska kost
-14. sedna kost
-15. kuk
-16. koštani štit bedra
-17. trtična kost
-18. repni dio kralježnice
-19. lopatica
-20. prsni dio kralježnice
-21. ramena kost
-22. lakatna kost
-23. palčana kost
-24. peščaj (metakarpus)
-25. III. prst
-26. II. prst
-27. I. prst (palac)

Ptice imaju oblik tela koje se prilagodilo u cilju plakšavanja letenja.
Kostur se sastoji od kostiju koje su vrlo lagane. One imaju velike šupljine ispunjene vazduhom koje su povezane s respiratornim sistemom. Kosti lobanje su sjedinjene i nemaju šavove. Očne šupljine su velike i odvojene od koštanog septuma. Kicma je podeljena na vratni, prsni, slabinski i repni deo gdje su vratni pršljeni vrlo varijabilni i posebno elastični, dok je pokretljivost ograničena među stražnjim prsnim prsljenovima, a niže od toga nikakva.Posljednih nekoliko pršljena spojeno je sa zdelicom i u bedrenom predjelu cine čvrst koštani štit (synsacrum). Rebra su spljoštena, a greben je osim kod ptica koje ne lete, prilagođen za letne mišiće koji su na njega pričvršćeni. Prednji udovi preoblikovani su u krila.Za razliku od sisara, ptice ne uriniraju. Njihovi bubrezi pročišćavaju krvotok od dušičnih otpadnih materija, ali ih ne izbacuju iz tela kao ureu rastopljenu u urinu, nego kao mokraćnu kiselinu.One takođe luče kreatin, pre nego kreatinin kao sisari. Mokraćna kiselina teško je topljiva u vodi tako da iz tela izlazi kao bela kaša. Ta materija, kao i sadržaj creva, izlazi iz ptičje kloake.Kloaka je višenamenski otvor: kroz njega ptice izbacuju otpadne materije, pare se njihovim spajanjem, te kroz njega nose jaja. Uz to, mnoge ptičje vrste preživaju neprobavljenu hranu koju tako izbace.
Ptičji respiratorni sistem jedan je od najkompleksnijih među svim životinjskim vrstama. Kada ptica udahne, 75% svežeg vazduha prolazi kroz pluća i teče izravno u zadnju vazdusnu vrećicu koja se proteže od pluća i povezuje vazdusne komore u kostima i puni ih vazduhom. Kada ptica izdahne, preradjeni vazduh teče izvan pluća i vazduh pohranjen u zadnjoj vazdusnoj vrećici istovremeno u njih ulazi. Tako ptičja pluća imaju stalnu opskrbu svežim vazduhom i tokom udisanja i izdisanja.
Ptice proizvode zvuk uspomoć sirinx-a, mišićnog organa koji se sastoji od komore s nekoliko membrana nalik bubnjićima koji se nalazi na nižem kraju dušnika, gde se račva. Ptičje srce ima dve komore i dve pretkomore, iz njega u desnom luku izlazi aorta koja iz srca celijama doprema oksigenisanu krv (kod sisara je u pitanju levi luk). Vena postcava prima krv iz udova preko bubrežnog prenosnog sastava. Crvene krvne celiej ( eritrociti), za razliku od onih u sisara, u sebi imaju celijsko jezgro.
Digestivni sistem ptica je jedinstven, s organima kao što je voljka za spremanje progutane hrane i mišićnim želucem koji zbog nedostatka zuba često sadrži progutane kamenčiće, koji služe za mlevenje hrane. Većinom je visoko prilagođen brzom varenju i olakšanom letu. Neke ptice selice imaju i sposobnost smanjivanja delova creva pre selidbe.
Nervni sistem je velik s obzirom na veličinu ptice. Najrazvijeniji deo mozga je onaj koji kontrolise radnje vezane za let, dok mali mozak koordinira pokrete, veliki mozak ponašanje, navigaciju, parenje i izgradnju gnezda. Oči ptica razvijene su za poletanje, uočavanje, lov i prehranu. Ptice s očima na bočnim stranama glave imaju širok vidokrug, dok ptice s oba oka usmerena prema napred, kao npr. sove, poseduju stereoskopski vid pa mogu proceniti udaljenost.Većina ptica ima slabo culo mirisa, uz važne izuzetke kao što su kiviji, strvinari i bubnjavke. Vid ptica je obično visoko razvijen. Vodene ptice imaju posebne fleksibilne leće koje im omogućavaju prilagodjavanje vizualnim prilikama u vodi i vazduhu. Neke vrste imaju i dvostruku foveu (tačka najoštrijeg vida). Ptičja mrežnjacaa ima cirkulaciju u obliku lepeze koja se zove pecten. Ptičje uho nema spoljasnju ušnu školjku, ali je pokriveno perjem. U unutrašnjem uhu nalazi se puž, ali on nije spiralnog oblika kao u sisavaca.
Neke ptice koriste hemijske materije kao obranu od predatora. Tako određene vrste iz reda bubnjavki na agresore izbacuju neugodno želudačno ulje, a neke vrste iz roda Pitohui sa Nove Gvineje preko kože i perja izlučuju snažan neurotoksin.

Perje

Najuočljivija karakteristika koja ptice ističe među ostalim živim bićima je pokrivenost perjem. Perje je epidermalni izrast pričvršćen za kožu koji ima nekoliko funkcija: pomaže u održavanju tjelesne temperature štiteći pticu od hladnog vremena i vode, neophodno je za letenje, a takođe služi za davanje signala, kamuflažu i pokazivanje. Postoji nekoliko tipova perja od kojih svaki ima poseban zadatak. Perje zahteva održavanje i ptice ga svojim kljunovima svakodnevno čiste i uređuju, uklanjajući strana telešca i nanoseći sloj voštane izlučevine iz specijalizirane žlezde koji pomaže u održanju savitljivosti, a takođe ima i ulogu zaštite protiv mikroba, čime se zaustavljaju bakterije koje uzrokuju raspadanje perja. Taj proces može biti potpomognut i trljanjem perja telima insekata koji luče mravlju kiselinu, što je vrlo čest način kojim ptice uklanjaju parazite iz perja. Perje se redovito mitari.

Let

Let je značajna osobina većine ptica i po njemu se, osim od netopira i izumrlih dinosaura, razlikuju od svih ostalih kicmenjaka. Kao glavni način kretanja, let pticama koristi za parenje, prehranu, te izbegavanje i boljeg od grabljivica. Ptice imaju razne pogodnosti za letenje, uključujući lagan kostur, dva velika mišića za let, prsni mišić (pectoralis, koji čini oko 15% ukupne tjelesne mase) zajedno sa susjednim mišićem supercoracoideus, te modificirani udovi (krila s aeroprofilom). Oblik krila i veličina ptice prvenstveno određuju tip letenja za koji je ptičja vrsta sposobna. Mnoge ptice kombiniraju mahanje krilima i jedrenje koja zahteva manji utrošak energije. Oko 40 postojećih vrsta ptica nema sposobnost letenja, kao i mnoge izumrle ptice. Nedostatak sposobnosti leta obično nastaje na izolovanimanim ostrvima.Razlog tome je prednost neletenja, jer je tako smanjena opasnost da pticu u letu vjetrovi odnesu na otvoreno more. Pingvini, iako ne lete, koriste slično mišićje i pokrete kako bi "leteli" kroz vodu, kao i vrste porodica njorki (Alcidae), vodeni kosovi (Cinclidae), i zovoji (Procellariidae).

Tekst je preuzet iz knjige Ptice Srbije i podrucja od medjunarodnog znacaja
avatar
Administrator
Admin

Broj poruka : 166
Datum upisa : 02.03.2011
Godina : 46
Lokacija : Srbija

Pogledaj profil korisnika http://ptice.forumo.org

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu