PECANJE SMUDJA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

PECANJE SMUDJA

Počalji  Administrator taj Ned Apr 03, 2011 8:12 pm



SAMUĐ

Nekada je u nomenklaturi nosio latinsko ime lucioperca sandra L. Pripada porodici grgeča i u našim vodama javlja se u dve vrste: smuđ obični i smuđ kamenjar. Prvi je zelenkastosivih leđa i bokova, a kamenjar uglavnom svetlosmeđ sa sivomaslinastim nijansama, ali kod ove ribe osnovna boja je prilagođena boji sredine u kojoj živi.SMUDJ
Po kvalitetu mesa smuđ obični spada u prvu kategoriju, a po hranljivoj vrednosti stavljaju ga ispred potočne pastrmke.Telo mu je vretenastog oblika sa ne baš mnogo usečenim ustima, ali ugao usta prelazi zadnji deo očnih jabučica. Trbušne peraje su sasvim blizu glave.

U ustima su vidljivi zubi, naročito na početku usnog otvora. Smuđ je grabljivica. Ima ga u svim zatvorenim vodama u kojima se gaji kao sportska i konzumna riba.
Poznato je da smuđ najradije traži plen noću, međutim, uspešno se lovi rano ujutru i predveče. Za vreme tmurnih dana lovi se i u podne. Prisustvo ovog simpatičnog razbojnika lako je uočljivo. Dok smuđ lovi, primećuje se sitna riba, koja bežeći pred opasnošću pršti po površini vode. Mlađi i sitniji najčešće polaze u lov grupno i u jednom pravcu.Ako je voda mutna smuđ hranu traži na površini vode.U svim ostalim prilikama je na dnu ili u srednjim slojevima vode.

S jeseni napušta dubinska skrovišta i izlazi u lov uz obale i na plićake.
Za izbor ribolovnog mesta najvažnije je da upamtite da se smuđ najradije zadržava oko podvodnih krševa i kamenja, potopljenih stabala i drugih odbačenih predmeta, pod mostovima i u blizini potopljenih plovnih objekata.Prava mesta su mu još i tamo gde je dno tvrdo i šljunkovito i u virovima sa svrtocima.

Ima ga, takođe i u limanima i maticama, najčešće nizvodno nekoliko metara od potopljenih prepreka u vodi. Iako je grabljivica i za plenom juriša brzo i silovito, mamac uzima vrlo nežno i obazrivo, gotovo neprimetno.

Ako otkrijete u kojim se slojevima vode kreće, lako ćete izabrati metod pecanja – plovak ili dubinski.Pošto se mresti od aprila do maja u to vreme lov na smuđa nije dozvoljen. Ove zabrane imaju za cilj sprečavanje preteranog izlovljavanja i omogućavanje razmnožavanja.
Kod lova na dubinu – čekanjem, olovo se stavlja na kraj osnovnog konca, a iznad njega na dva ili tri bočna predveza udice sa glistama (za sitnije smuđeve), a za one krupnije: komadići beovice, bodorke, crvenperke. Ako smuđa čekate na kederovanu ribicu, olovo je, takođe, na kraju osnovnog ribolovačkog konca, a metar-dva iznad njega „triple“ virbla (vrtilica) za čiju se srednju omču vezuje bočni podvez sa udicom i na nju stavlja živa ribica. Bočni predvez treba da je dug bar pola metra. Tako će mamac moći nesmetano da se kreće gore-dole, da se okreće oko osnovnog ribolovnog konca bez bojazni da će se saplesti. Što je predvez duži to je radijus kretanja kedera veći, naravno do određenih granica, jer dužina bočnog predveza ne sme biti velika da mamac dohvati dno. Tada postoji mogućnost da se keder prikrije i skloni od pogleda smuđa. Pri ovom načinu ribolova praktičniji su duži štapovi.

Za lov smuđa na plovak nema nekih posebnih napomena. Jedino što treba koristiti lakši plovak od onog kojim se lovi štuka, ribolovni konac ne deblji od 0.50mm, jednokraka udica, a iza plovka – prema vrhu štapa, na 10-15cm udaljenosti jedne od druge valja postaviti 2-3 male kuglice od plute prečnika 3-5mm. Njihova funkcija je sprečavanje uplitanja kedera na osnovni konac čiji trbuh najčešče leži pod vodom.

Lov smuđa varalicama najuspešniji je kada se vuku lagano i sa kratkim zastajkivanjem. Pošto smuđ rado napada veštačke mušice, nije na odmet da na 50-60cm iznad varalice postavite jednu, ali sa bočnim predvezom ne dužim od 10cm.
Smuđ zazire od debelog ribolovnog konca. Ne strahujte da ga nećete izvući iz vode zbog tankog konca, jer ulovljeni smuđ se brzo zamori. Sa dobrim stacionarnim čekrkom, ribolovnim koncem od 0.30mm bez bojazni možete izvući smuđa teškog čak i 10kg.
Za keder koristite: vijune, brkice, čikove, beovicu, krkušu, sitnijeg karaša i drugu belu ribu manjih razmera i uskog tela, jer je ždrelo smuđa usko, a želudac mali.
Mamci: Vijun, brkica, čikov, beovica, karašići, sitne žive žabe, punoglavci, crne ritske gliste, larva vodenog cveta, repić raka, varalice tipa „meps“ 2-4, manji „efect“ u kombinaciji sa veštačkom mušicom.

Preuzeto sa:http://www.pecaros.com
avatar
Administrator
Admin

Broj poruka : 166
Datum upisa : 02.03.2011
Godina : 46
Lokacija : Srbija

Pogledaj profil korisnika http://ptice.forumo.org

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu